FILOZOFSKA OBJAVA
BOGA
Monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) –
Vrkatić, Lazar
ISBN 978-86-86689-25-2
Uvod
Tema Filozofska objava boga omogućava razvijanje celine filozofije. Naime, bog i eksplikacija boga nije jedna od tema u filozofiji, nego se kroz nju izlaže sva filozofija. Ovakav visok rang teme omogućava promišljanje boga i kroz filozofsku tradiciju koju baštinimo, a to su pre svega Hegel i Aristotel. Tema će biti izložena spekulativnim načinom, što znači da se nužno razvija jedno stanovište koje filozofiju prihvata kao svoj momenat, a osnova toga stanovišta je razvijanje pojma duha kroz svoja četiri načela, što upućuje i na Hegela, ali i na Aristotela. Namera ovoga rada nije da bude doprinos nekakvom istorijskom prilazu filozofiji, te stoga i ne postoji namera da se bude objektivan ili nepristrasan i slično, nego da se razvija vlastito stanovište u filozofiji. Nekada je važila podela na: compilator, commentator i auctor u tumačenju nečijih tekstova, i prema toj podeli ovaj pristup je u osnovi autorski, čak i onda kada se komentariše. Podela izlaganja je zasnovana na podeli načina kojima duša postiže istinu, kojih inače, po Aristotelu, ima pet. Pošto je επιστημη onaj način koji ima za predmet večne stvari, nepropadljive i nenastale, koje time boga potvrđuju na posredan način, jer se bog u fizici i logici1 očituje kroz svoj nedelatni momenat, otklonili smo nameru da i επιστημη prikažemo kao očitovanje boga u filozofiji. U nekom budućem prikazivanju ćemo uključiti i taj momenat, ali se za sada zadržavamo na onim načinima koji očituju boga po sebi, a ne po uratku, a to su: pneumologički način, ontološki način, istorijski način i istoriofilozofski način. Prvi način je υλη boga i u njemu se daje rasprava o načelima boga (ontologika) i rasprava o pojavljivanju boga (fenomenologika). Drugi način je ενεργεια boga, što znači stvarnost boga u nacrtnom određenju znanja o njegovom biću, dok je treći način bog u vremenu, odnosno likovi znanja o bogu u vremenu, gde se prethodno energeisko postavljanje preliva u istorijsku ravan. četvrti i najviši način izlaganja boga u filozofiji je onaj gde je bog shvaćen u vidu filozofijskog znanja o njemu (znanje znanja o bogu) i, naravno, u vremenu. Najviše stanovište prvog načina je duh, i to u dva vida; drugog načina je spekulativno jedinstvo boga i čoveka, trećeg je hrišćanska religija, a četvrtog je spekulativna filozofija. Navedena četiri načina nisu suprotstavljeni jedan drugome, niti su odvojeni, nego su načini onoga istog: spekulativnog jedinstva subjekta i supstancije, i to u vremenu.
Preuzmite knjigu u .pdf formatu:
