ONTOLOGIJSKI STAV
FILOZOFIJE PRAVA
Monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) –
Vrkatić, Lazar
ISBN: 978-86-86689-24-5
Predgovor
Ova rasprava pripada filozofiji prava, koja je praktički deo filozofije, i polazi od stava da je filozofija prava kao praktička disciplina moguća. Mogućnost filozofije prava se zasniva na prethodnoj postavci o filozofičnosti prava, odnosno o tome da je pravo po prirodi stvari filozofično. Kada kažemo da je pravo filozofično, podrazumevamo sve nivoe prava, pa i samo pozitivno pravo. Dakle, pozitivno pravo je istinito, a time i filozofično, što ne znači da je isto što i filozofija; pozitivno pravo se razlikuje od filozofskog prava, ali mu nije suprotno. Postoji jedno staro mnenje da se pozitivno pravo bavi neposrednom sadašnjošću i da je ono zato pozitivno-empirijsko, a da se filozofija bavi onim večnim i da je ona zato neempirijska, te je jedno udaljeno od drugog. To je doksografsko određenje koje podrazumeva mnogo toga, odnosno podrazumeva sve, dok mu je filozofsko određenje sasvim suprotno: veliki deo pozitivnog prava, ako ne i u celom svom opsegu, pripada filozofskoj refleksiji. To što se pozitivno-pravne nauke obrazuju kao nezavisne nauke, ne znači da su nefilozofične. Pozitivno- pravne nauke pripadaju jednom narodu i jednom vremenu, i na taj način su ograničene, ali zbog toga nisu suprotstavljene filozofiji, pošto filozofija reflektuje tu određenost kao bitno svoju; pozitivno-pravne nauke imaju ambiciju da budu delotvorne u „stvarnom svetu“ i da svakoj svesti budu jasne, što nije suprotno od filozofije. Filozofija polazi baš od stava da je ona sama delotvorna moć stvarnosti, jer je stvarnost filozofična, te da je izvorno filozofski problem baš domen nefilozofske svesti. Ako bismo utvrdili da su pozitivno pravo i filozofija suprotstavljeni, onda bismo filozofiju odredili kao isključivo vanvremensko znanje koje nema nikakvu dodirnu tačku sa stvarnošću naroda, to znači da bismo filozofiju svrstali u onu svest koja se ne odnosi spram stvarnosti, i time bismo je proglasili nestvarnosnom svešću. Sveli bismo filozofiju na neku večnu čežnju zatvorenog duha, koji ne može iz sebe, suprotstavili bismo mišljenje i stvarnost kao dva ontološki udaljena regiona…
Preuzmite knjigu u .pdf formatu:
