NOVOZAVETNI PODSTOJ HEGELOVE RASPRAVE O GOSPODSTVU I ROPSTVU

Arhe, I, 2/2004.
UDK 14 Hegel . 14: Aristotel
Originalni naučni rad

Hegel/Aristotel

Apstrakt: U inače različito tumačenoj Hegelovoj filozofiji rasprava o dijalektici roba i gospodara verovatno je najspornija. Novozavetni podstoj ove rasprave dosada nije uziman u obzir. Dijalektika Oca i Sina, odnosno Boga i Hrista, iz Jovanovog jevanđelja, kao spekulativnog (dok su sinoptička empirijska i čulna), kod Hegela je pretočena u dijalektiku gospodara i roba. Postoji i polemička strana te rasprave koja je okrenuta prema Aristotelu. Hegel svoju poziciju gradi kao jedinstvo jedinstva (Aristotelovo poimanje Boga) i razlike (jovanovska predstava Boga) u vidu Duha.

Ključne reči: Hegel, Aristotel, Jovanovo jevandjelje, Dijalektika roba i gospodara, Bog, Duh

Hegelova rasprava o gospodstvu i ropstvu isticanje je superiornosti principa novozavetne teologije nad principom antičke filozofije, pre svega Aristotelove filozofije. Aristotelova Metafizika se povukla pred metafizičnošću Jovanovog jevanđelja. Rasprava o gospodstvu i ropstvu je dosada posve različito tumačena (njezin novozavetni, dominantno jovanovski, podstoj u svim se iole značajnijim tumačenjima ne prepoznaje), a jedan od razloga je i terminološka zatvorenost. Pokušaćemo da upotrebom Aristotelove terminologije otvorimo tekst u pravcu upoređivanja Aristotelove i Hegelove pozicije.

Termin “samosvest” (Selbstbewusstsein) upućuje na mišljenje mišljenja, odnosno na boga koji je određen kao ουσια uopšte, dakle ουσια je samosvest. Da je tako, posvedočio je i sam Hegel: “Samosvest je pre svega jednostavno biće za sebe, jednako samom sebi isključenjem iz sebe svega drugoga; njezina joj je bit i apsolutni predmet ono Ja, te je u toj neposrednosti ili u svom biću svoga bića pojedinačnost“.

Dakle, ovo određenje bi glasilo ovako: ουσια je pre svega jednostavna ενεργεια, jednaka samoj sebi isključenjem iz sebe svega drugoga; njezino joj je bitstvo i ouaig apsolutni predmet … itd. Pojam Anerkennung znači shvatiti ono drugo kao ουσια-u, te je odnos između dve ουσια napredak onome drugom da je takođe ουσια;